Почетна страна arrow Почетна страна arrow Како ће изгледати Земља 2300. године?  
Monday, 06 September 2010
Glavni meni - Главни Мени
Почетна страна
О нама
Активности
Рециклажа
Берза сировина
Еколошки кластер
Адресар рециклаже
Линкови
Форум рециклаже
Cene Metala
Посете
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас152
mod_vvisit_counterЈуче183
mod_vvisit_counterОве недеље152
mod_vvisit_counterОвог месеца957
mod_vvisit_counterУкупно119554

Reciklaža akumulatora - klaster Galenitwww.tub.org.rs 
 seks 
Како ће изгледати Земља 2300. године? Штампај Е-пошта
ВАШИНГТОН – Уколико проблем глобалног загревања и даље буде игнорисан, према рачуници америчких научника настављање спаљивања фослиних сировина могло би да доведе до отапања леда на половима а земља би се до 2300. године загрејала за осам степени Целзијуса.

Последице овог штурог податка биле би, међутим, итекако oзбиљне. Уколико наставимо данашњим темпом да трошимо нафту, земни гас и угаљ, количина угљен диоксида у атмосфери биће учетворостручена, а последице се, по оцени научника, не могу ни замислити.



„По нашој симулацији Земља ће се до 2300. загрејати за осам степени. То је, међутим, само глобална средишња температура на површини. На половима је загревање драматичније. На Арктику, рецимо, оно износи 20 степени. Уопште, могуће је рећи да се копно јаче загрева од океана”, објашњава Говиндасами Бала, руководилац пројекта климатских симулација у Калифорнији.

Такав пораст температуре потпуно би променио карактер Северног пола, а тиме и региона, на пример, северне Канаде или Аљаске. Шуме се шире према северу, а тамо где је данас тундра ускоро би могло да расте црногорично дрвеће.

Истовремено, арктичко копно, по симулацији из Калифорније, остаће без леденог покривача. Атмосферске промене делују и на морски лед, који ће због загревања постајати све тањи.

„Око 2150. године арктички лед ће потпуно нестати. Данас је присутан целе године, иако се током топлих годишњих доба мало повлачи. Наш модел показује да се то мења. Ускоро, за време арктичког лета, нећемо видети лед. Може се рећи да ће се то догодити већ 2100. године”, тврди Бала.

Највеће промене очекују Гренланд и ледени покривач, односно појас највећег светског острва: уколико се тај лед истопи, вода ће завршити у океану, а то значи да би његов ниво порастао. Топљење леда с Гренланда повећало би ниво океана чак за седам метара што би потопило велика обална подручја.

Климатски стручњаци се слажу са оценом да би пораст температуре од само два до три степена Целзијуса покренуо незаустављиви процес отапања леда на Гренланду. Симулација обављена у САД предвиђа пораст температуре на том острву од чак 15 степени.

Амерички научници очекују да ће својом студијом пробудити све оне који још нису схватили какве ризике доносе климатске промене. Истраживач Калдеира се, тако, нада да до најгорег ипак неће доћи

„Уколико наставимо да се понашамо као до сада, доћићемо до тачке на којој ће бити видљиви први катастрофални резултати промене климе. Тада ћемо, вероватно, променити енергетску политику. Вероватно, дакле, неће доћи до најгорег. Наша студија указује управо да би било боље сада нешто учинити него чекати да наступе те катастрофе” - закључио је Калдеира.
 
Ne azbest
Ambalažni otpad - Video
Reciklaža aluminijuma - 034 Kragujevac
Video u punoj veličini
Подаци о времену
Београд:
19°C
1017mb

11 km/h
Ко је на вези ?
Тренутно је 11 гостију на вези
Очистимо Србију
Webdesign by Webmedie.dk Webdesign by Webmedie.dk